.png)
RODITELJSKI SASTANAK
Evo kako je, prije četrdesetak godina, na roditeljskom sastanku, izgledao Salihov razgovor sa razrednim starješinom njogovog sina:
- Je li onaj moj srećo miran na časovima?
- Jest.
- Bije li se s ostalom djecom?
- Ne bije.
- Laže li?
- Ne laže.
- Ima li običaj ukrasti nekom djetetu olovku, gumicu, užinu...?
- Nema.
- Znači, dobar je.
- Jest dobar, ali...
- Ali?
- Iz matematike ima jedinicu, iz fizike i istorije takođe jedinicu, iz geografije , hemije i biologije jedva dva...
- Bogati, zašto o jedinicama i dvicama meni govoriš?
- Pa tvoje je dijete ...
- Ono o čemu ja učim svoje dijete - da treba biti miran na časovima, da ne valja lagati, , krasti i biti se s drugom djecom - moje dijete, ako sam te dobro razumio, zna.
Ono čemu ga ti i ostali nastavnici učite - ne zna. Znači, do vas je, nije do mene.
